U fokusu - Srbija

Po rastu zarada Srbija u vrhu Starog kontinenta

Plate su kod nas porasle za 14,3 odsto, za razliku od Evropske unije u kojoj su zarade rasle 5,1 odsto, dok su u drugom kvartalu ove godine u evrozoni lični dohoci porasli za 4,5 procenata međugodišnje, usporivši u odnosu na rast od 5,2 odsto u prvom kvartalu ove godine, pokazali su najnoviji podaci Evrostata.

Ipak, ekonomista Ivan Nikolić iz Instituta društvenih nauka, podseća da je još nekoliko zemalja, a to su mahom države u našem okruženju, zabeležilo još brži rast zarada od Srbije. To su Bugarska (15,4 odsto) i Rumunija (15 odsto), dok je u Hrvatskoj taj rast iznosio čak 17,6 procenata.

– Ali kada bismo, recimo, posmatrali kumulativni porast zarada, u odnosu na prosek od 2020. do drugog tromesečja ove godine, rezultati su sledeći: u Srbiji su zarade porasle za 61,6 odsto, dok je samo Mađarska zabeležila veći rast od nas – 62,2 procenta. Dakle, mi i Mađari smo po rastu zarada najbolji – podseća Nikolić dodajući da su na toj listi i Bugari, sa rastom zarada od 61,5 odsto, potom Rumuni – 55,4 odsto, dok su Hrvati tu nešto slabiji – navodi Nikolić.

Kako to Srbija brže raste od ostalih u EU i od čega sve to zavisi?

– Deo objašnjenja je u fenomenu produktivnosti koja, u suštini, u poslednje dve godine zaostaje u Evropi, pogotovo u regionu gde zarade mnogo brže rastu nego što raste BDP, a posebno, ako bismo posmatrali zarade u industriji, spram rasta fizičkog obima proizvodnje. Ipak, Srbija je u redu zemalja koje beleže relativno visok međugodišnji privredni rast (u prvih sedam meseci ove godine 4,2 procenta), a zemlje poput Rumunije i Bugarske u ovoj godini više nemaju privredni rast, a imaju ovako visok rast samih zarada. To samo ukazuje da vlade tih zemalja pokušavaju da uprkos stagnaciji u ekonomiji nadoknade one negativne posledice koje je izazvala globalna inflacija, pre svega u prošloj godini. Na neki način, pokušavaju da rastom plata vrate standard na raniji nivo – objašnjava ekonomista.

Priznaje i da je teško održati takvu dinamiku porasta zarada, jer ona potkopava upravo produktivnost, a u krajnjoj instanci, i konkurentnost tih zemalja.

– Dakle, one su sve manje konkurentne, jer je njihova cena rada mnogo veća od same proizvodnje, odnosno od rasta BDP-a, a to je dugoročno neodrživo. Srbija je u nešto drugačijoj situaciji, jer je kao država odgovornija i umerenija. U našem slučaju, rast BDP-a postoji, a pogotovo ako posmatramo industriju u ovoj godini, tako da smo znatno iznad ovih zemalja. Sve te države u okruženju, kao što su Rumunija ili Bugarska, dele sudbinu nemačke ekonomije, čija industrija međugodišnje u proseku pada između pet i šest procenata – navodi Nikolić.

Autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) podsećaju da je rast BDP-a Srbije u prvih sedam meseci, međugodišnje, iznosio 4,2 odsto, što se dešavalo na krilima prerađivačke industrije i rudarstva. Julska industrijska proizvodnja je međugodišnje uvećana za 4,6 odsto, a unutar nje prerađivački sektor za čak 8,5 odsto.

– Za razliku od Srbije, u Evropi sada postoji opšti trend rasta plata i stagnacije proizvodnje, ali kada bismo tražili jedno objašnjenje koje bi najbolje odslikalo zašto se to dešava, definitivno je sve to posledica tamošnje političke destabilizacije – uveren je Nikolić.

– Politička elita u ovom trenutku je dovoljno slaba da ne može da se odupre pritiscima koji dolaze od zaposlenih i iz privatnog i iz javnog sektora. To se upravo i vidi u naglom porastu zarada, mnogo bržem od rasta BDP-a – podvlači on.